Paradoks našeg vremena

Paradoks našeg vremena je da imamo veće zgrade,
ali kraće živce; šire puteve, ali uže vidike;
trošimo više, a imamo manje;
kupujemo više - uživamo manje;

Imamo veće kuće, a manje porodice;
više udobnosti, a manje vremena;
imamo više diploma, ali manje razuma;
više znanja, a manje rasuđivanja;
više stručnjaka, a još više problema;
više znanja u medicini, a sve manje zdravlja.


Pijemo previše, pušimo previše,
trošimo nepromišljeno, smijemo se premalo,
vozimo prebrzo, olako se ljutimo,
prekasno liježemo, ustajemo umorni,
čitamo nedovoljno, gledamo TV suviše.
Molimo se rijetko.
Uvećali smo naše posjede,
ali smo umanjili naše vrijednosti.
Previše pričamo, premalo volimo,
prečesto mrzimo.
Naučili smo kako da preživljavamo,
ali ne i kako da živimo.
Dodajemo godine životu, ali ne i život godinama.

Putovali smo na mjesec, a problem nam je otići preko ulice i
upoznati novog susjeda. Zagospodarili smo vanjskim prostorom,
ali ne i unutrašnjim. Napravili smo velike, ali ne i bolje stvari.

Očistili smo vazduh, a zagadili dušu.
Razbili smo atom, ali ne i naše predrasude.

Pišemo više, ali učimo manje.
Planiramo više, ali postižemo manje.
Naučili smo žuriti, ali ne i čekati.
Imamo višu zaradu, ali i niži moral.
Imamo sve više hrane, a sve smo više nezahvalni.
Gradimo jače kompjutere sa većom memorijom,
ali mi razgovaramo sve manje i manje.
Težimo više kvantitetu, a zaboravljamo na kvalitet.

Ovo su vremena brze prehrane i spore probave;
velikih ljudi, a malih karaktera; brzih zarada i površnih odnosa.
Ovo je vrijeme mira u svijetu, a rata u kući.
Vrijeme mnogo dokolice, a malo uživanja.
Vrijeme raznovrsne hrane i loše ishrane.

Sve je manje finansijskih problema u braku, a sve više razvoda;
sve je više luksuznijih kuća, ali i podijeljenih domova;
ovo su dani brzih putovanja, oskudne odjeće i niskog morala;
sve debljih ljudi, i tableta koje mogu sve – da te oraspolože, otupe ili ubiju.


ZAPAMTITE! Provedite što više vremena s vašim voljenima, jer oni neće biti vječno pored vas. Recite poneku ljubaznu riječ onome ko vas odozdo gleda sa strahopoštovanjem, jer će ta mala osoba uskoro odrasti i otići. Sjetite se dati topao zagrljaj onome kraj vas, jer je to jedino blago koje možete dati svojim srcem, a ne košta vas ništa. Sjetite se reći “Volim te” vašem partneru i vašim voljenima, no najviše od svega iskreno mislite tako. Poljubac i zagrljaj će izliječiti svaku povredu ako dolaze duboko iz srca. Sjetite se držati se za ruke i cijeniti trenutke kada ste zajedno, jer jednoga dana te osobe neće biti tu.Nađite vremena da volite, nađite vremena da razgovarate, i nađite vremena da podijelite vaše dragocjene misli sa drugima.
Smijte se često, dugo i iskreno. Smijte se dok ne izgubite dah. Suze se događaju. Izdržite, odbolujte, preživite. Recite ljudima koje volite da ih volite, u svakoj prilici, jer život se ne mjeri brojem udisaja koje udahnemo, nego trenucima koji nam oduzmu dah.


***

Ovaj tekst je napisao američki stand-up komičar Džordž Karlin nakon smrti svoje supruge. 

Prica o ljubavi i ludosti

Jednom davno, svi ljudski osećaji i svi ljudski kvaliteti našli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji.

Kada je Dosada zevnula treći put, Ludost je, uvek tako luda, predložila: "Hajde da se igramo žmurke! Ko se najbolje sakrije, biće pobednik među osećajima."

Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavši da prećuti, zapitala: "Žmurke? Kakva je to igra?"

"To je jedna igra", započela je objašnjavati Ludost, "u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim sa brojanjem, polazim u potragu i koga ne pronađem, taj je pobednik."

Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je Oduševljenje. Sreća je toliko skakala da je nagovorila Sumnju i Apatiju koju nikada ništa nije interesovalo. Ali, nisu se svi hteli igrati. Istina je bila protiv skrivanja, a i zašto bi se skrivala? Ionako je uvek, na kraju, svi pronađu. Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije bio taj, koji se setio predložiti igru. Oprez nije hteo da rizikuje.

"Jedan, dva, tri..." počela je da broji Ludost. Prva se sakrila Lenjost, koja se kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. Vera se popela na nebo, Zavist se sakrila u senku Uspeha, koji se mučeći popeo na vrh najvišeg drveta. Velikodušnost se nikako nije mogla odlučiti gde da se sakrije, jer joj se svako mesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja. Lepota je uskočila u kristalno čisto jezero, a Stidljivost je provirivala kroz pukotinu drveta. Krasota je našla svoje mesto u letu leptira, a Sloboda u dahu vetra. Sebičnost je pronašla skrovište, ali samo za sebe! Laž se sakrila na dno okeana (laže, na kraju duge), a Požuda i Strast u krater vulkana. Zaborav se zaboravio sakriti, ali to nije važno.

Kada je Ludost izbrojavala 999.999, Ljubav još nije pronašla skrovište, jer je bilo sve zauzeto. Ugledavši ružičnjak, uskočila je, prekrivši se prekrasnim pupoljcima.

"Milion", zavikala je Ludost i započela svoju potragu. Prvu je pronašla Lenjost, iza najbližeg kamena. Ubrzo je začula Veru kako raspravlja o teologiji s Bogom, a Strast i Požuda su iskočile iz kratera od straha. Slučajno se tu našla i Zavist, i naravno Uspeh, a Sebičnost nije trebalo ni tražiti. Sama je izletela iz svog savršenog skrovišta koje se pokazalo pčelinjom košnicom. Od tolikog traženja Ludost je ožednela, i tako u kristalnom jezeru pronašla Lepotu. Sa Sumnjom joj je bilo još lakše, jer se ona nije mogla odlučiti za skrovište pa je ostala sedeti na obližnjem kamenu.

Tako je Ludost, malo po malo, pronašla gotovo sve. Talenat u zlatnom klasju žita, Teskobu u izgoreloj travi, Laž na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana), a Zaborav je zaboravio da su se uopšte ičega igrali.

Samo Ljubav nije mogla nigde da pronađe. Pretražila je svaki grm i svaki vrh planine i kada je vec bila besna, ugledala je ružičnjak. Ušla je među ruže, uhvatila suvu granu i od besa i iznemoglosti počela udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se začuo bolan krik. Ružino je trnje izgrebalo Ljubavi oči.

Ludost nije znala šta da učini... pronašla je pobednika, osjećaj nad osećajima, ali Ljubav je postala slepa. Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i naposletku odlučila da zauvek ostane uz Ljubav i da joj pomaže.

Tako je Ljubav ispala pobednik nad osećajima, ali je postala slepa, a Ludost je prati gde god ide.

Koliko je teško biti otac

Kada sam bio dijete, volio sam da se pentram po drveću. Otac mi je branio i zato sam mu jednom rekao: “Radije mi objasni koje je drveće opasno, a nemoj da me sprečavaš da se penjem – kako bih mogao da izbjegavam opasno drveće. Reci mi koje drveće nije opasno, kako bih mogao da se penjem. Ali ako pokušaš da mi braniš penjanje, postoji opasnost: možda ću da se penjem po pogrešnom drveću, a ti ćeš biti odgovoran. Ja neću da prestanem da se penjem, jer to volim! Biti na vrhu drveta kad sunce sija a vjetar ćarlija u granama i cijelo drvo pleše – to je jedna od najljepših stvari. Zato je oče tvoj posao da mi kažeš tačno, na koje drveće smijem da se penjem, a ne koje ne. Jer inače mogu da padnem, slomim se, naškodim svom tijelu.“ I on je morao da pođe sa mnom i obiđe grad da mi pokaže koje je drveće opasno. Tada sam mu postavio drugo pitanje: „Znaš li nekog dobrog penjača u gradu koji može da me poduči kako da se penjem i na ono opasno drveće?“
Tada je on rekao: „To je ipak previše… ideš predaleko. Rekao si mi… mislio sam…“ Odgovorio sam: „Držaću se toga što sam rekao, ali drveće za koje si rekao da je opasno, neodoljivo je, jer jamun (indijsko voće) raste na njemu. Ono je vrlo slabo i kada je voće zrelo, možda neću moći da odolim izazovu. Ti si moj otac, to je tvoja dužnost… moraš da mi nađeš nekoga da mi pomogne.“
On je tada rekao: „Da sam znao koliko je teško biti otac, nikada ne bih postao otac – barem ne tebi! Da, znam jednog čovjeka.“ I on me je upoznao sa jednim starim čovjekom koji je bio dobar penjač, najbolji penjač, bio je drvorezac. Otac mu je rekao: „Nauči ga nešto, posebno o drveću koje je opasno, čije grane mogu da puknu.“ Taj čovjek me je pogledao i rekao: „Nikada mi još niko nije ovako nešto tražio, pogotovo ne otac koji dovodi sina. To je opasna stvar, ali ako on to voli – rado ću da ga podučim.“ I on me je učio kako da se popnem. Pokazao mi je sve vrste strategija kako da se zaštitim. Ako želite da se popnete na visoko drvo, da ne biste pali vežite se užetom za onaj dio drveta za koji mislite da je dovoljno jak da vas izdrži. Ako padnete, visićete na užetu, ali nećete pasti na tlo.“

Ljubav na poznaje granice

Deda koji ima oko osamdeset godina, svaki dan dolazi u dom za stara i iznemogla lica kako bi nahranio svoju ženu. Novinar koji je bio u posjeti ovoj ustanovi, bio je zadivljen kako ovaj starac hrani svoju ženu. Novinar ga je upitao za razlog njenog boravka u domu za stare osobe a on mu je rekao da ona već duže vrijeme boluje od Alzhajmerove bolesti, teški poremećaj zaboravljanja i ona nikoga ne poznaje.

Novinar ga upita ponovo: “Pa dobro, a jel' se ona nekad zabrine ako vi ne dođete na vrijeme, s obzirom da ste stari?“ 

Deda odgovori: “Ne, ona čak ni mene ne poznaje više, ima već pet godina.“ 

Novinar iznenađeno upita: “Pa dobro, vi i dalje dolazite svaki dan da je hranite a ona ne zna da ste joj vi muž, ima ovdje ko da se o njima brine, osoblje ustanove!“

Deda pruži svoju ruku, pomilova ga po kosi i reče: “Sinko, ona ne zna ko sam ja, ali ja znam ko je ona!“

Dobar dan da se umre muški

Više volim kad se taj praznik naziva Dan žena, nego tako bezlicno, datumski. To vam je isto kao kad bi rekli da slavite 1.januar, a ne Novu godinu, 28.decembar a ne svoj rodendan. Nekako se izgubi sva draž i smisao proslavljanja i obilježavanja istog.

Emocije i novac ponovo se, eto, nadoše u istoj recenici, neizbježno spojeni, povezani.

Najveci je poklon kad nekom pokloniš samog sebe. Pod tim poklonom se naravno misli na osjecaje koje gajite prema toj drugoj osobi. Vi najbolje znate da li je taj poklon veliki, primjeren, mali, nebitan, ili uopšte moguc. Ako vam je nešto važno i ako vam je do neceg stalo necete propustiti priliku da to i pokažete. Pokloni tipa miksera, usisivaca, servisa za 12 osoba i slicno po mom mišljenju treba da ostavite za neki drugi put.

Za ovaj dan - Dan žena, poklonite svojoj posebnoj ženi cijelog sebe, pride sa svim vašim manama i vrlinama. Recite joj da je volite, da vam je do nje stalo i da bi bez nje sve bilo golo i prazno. Recite joj to slatkim rijecima, malim djelima, ljubavnom prozom ili stihovima, socnim vicevima, vrelim pogledima, strasnim dodirima, laganom muzikom, kako god želite. Upregnite maštu, prizovite svoje ili njene fantazije, prisjetite se šta ona voli, ucinite to i bice dovoljno.Ako to odradite kako treba, bice kao u onoj narodnoj "i vuci siti i ovce na broju."Ne košta ništa a imate puno koristi od toga, oboje. 

Svaki dan u životu žene je poseban, vjerujte.Toliko toga za uraditi a toliko malo vremena. Toliko toga zavisi od nje, toliko njih zavisi od nje. Znate, ako ste žena... E pa taj "posebni " dan za ženu trebao bi stvarno da bude poseban, izuzetan, jedinstven. Samo taj dan (a bogami i svaki drugi) ženu treba gledati kao jedno ženstveno i osjecajno bice željno pažnje i nježnosti, a ne kao majku, suprugu, domacicu, zaposlenu ženu.

Od 365 dana jedan dan je Dan žena, znaci cijeli jedan dan u godini samo za nju. Podsjecanja radi dan traje punih 24 sata, a ne samo tih par minuta kad joj poklanjate- to nešto, neku stvar, neki predmet(obicno je tako).

Niko od muškaraca ne ocekuje nemoguce ( sem u par intimnih trenutaka). Svaka žena zna šta može da ocekuje, a šta ne od svog muškarca. Žene su (prilicno) razumna bice, u prilicnom broju situacija. Ako nemate ni za cigarete vjerujte nece od vas ocekivati krstarenje Pacifikom, ali ce ocekivati (bar) taj dan malo duže poglede, malo šire razumijevanje, malo cvršce ( pa, recimo) zagrljaje, malo jace osjecaje, malo više pažnje, a puno više potrebe.

Niste narocito romanticni, osjecaje teško pokazujete, na šesto culo ste gluvi ko top, u ovakvim situacijama morate se vaditi na prakticno, uvježbano i sigurno. Pošto ste vi ipak samo muškarac, ucinite to tako da je vidljivo i neuobicajeno s vaše strane, po sistemu - uoci i uradi.

Slijedite par ovih jednostavnih savjeta : ako je na podu – podigni, ako je prljavo – operi, ako nije na svom mjestu – vrati, ako nije skuhano – skuhaj, ako je gladno – nahrani, ako je žedno – napoji, ako je nevoljeno – voli.

Ako ipak ne znate kako uciniti taj dan posebnim u životu žene do koje vam je stalo, ne može vam pomoci ni sav novac ovog svijeta, ni sva vaša moc, ni sav vaš uticaj, ni svo vaše znanje. Svaka ona žena koja na taj dan ostane sama , nezadovoljena, nesretna, nespomenuta, neispunjena, a zbog vas i vaše "duševne" besparice, pomislice kako je to stvarno dobar dan da se umre muški. 

Nije bitno šta imaš u džepu dok god imaš nešto u duši. 

Aferim